Ovaj blog je posvecen svim bivsim i sadasnjim gradjanima Banjaluke, onima koji nisu uprljali svoj obraz i koji svakome mogu pogledati u oci. Prilozi i slike su objavljivani bez nekog posebnog reda, pravila i vaznosti, s namjerom da uspostave pokidane ili ostvare nove veza i prijateljstva. Svi oni dobronamjerni kojima je Banjaluka u srcu su dobrodosli da posalju svoje priloge ili komentare.
Ručni rad učili smo u školi i stekli osnovna znanja. Družeći se sa Sinajkom nakon završenog faksa naučila sam od nje puno i zarazila se štrikanjem. Oplela sam sebi predivan kostim od šatirane bukle vune, veste, majice (na slici "paunovo pero"- mustra). Kasnije sam plela Zlatku,Vedranu i Maji i kad se izraste iz te robe išlo je sa koljena na koljeno. Ovo sam pronašla na slikama, a puno mojih štrikanih stvari je otuđeno. Ovo šaljem umjesto komentara. Siva vesta je slikana ljetos u Gradcu, a plela je Sinajka kčerci Ani u SAD. Najviše plete unucima. Ovo mi je podstrek da se i ja vrati letenju. Pozdrav Niskana
0 Comments:
Post a Comment
<< Home