Uhapšen Stojan Župljanin

Ponekad se na ovim stranicama nadju i oni kojima ovdje nije mjesto ali pravila se postavljaju da bi se krsila. Tako je danas svoje mjesto nasao jedan od onih mnogobrojnih koji su ‘zasluzni’ sto se banjalucka raja okuplja u St. Louis-u, Klotenu, Porecu, i mnogim drugim gradovima sirom svijeta, a ne na Sehitlucima, Trapistima, Suturliji, ili na obalama Vrbasa. Proslo je vise od 15 godina od onih mracnih vremena i covjek polako gubi nadu da ce oni koji su krivi za zlocine protiv normalnog covjeka ikada doci u priliku da se suoce sa cinjenicama i da za svoja zlodjela odgovaraju.

Sudeci po reakcijama (bolje reci nereakcijama) mnogih koji su nijemo posmatrali sve ono sto se u nasem gradu dogadjalo, taj Zupljanin i nije bio nekakav los covjek. On se samo ‘slucajno’ zatekao na mjestu na kojem je mogao odlucivati o sudbinama mnogih neduznih gradjana naseg grada, kao ostala bratija koja je tih vremena bila na vlasti. Za mnoge je zapravo heroj jer je ocistio grad o nepodobnih pa oni sada mogu ‘lakse disati’. Zbog toga mi je neobicno drago kada na b92 procitam reakcije gradjana Srbije na ovu vijest sto mi daje nadu da za one nase krajeve jos sve nije izgubljeno.

A za one koji zele da saznaju malo vise o ovom dogadjaju, evo teksta sa b92.

Beograd -- Haški begunac Stojan Župljanin uhapšen je u 12.30, potvrdili su predstavnici Tužilaštva za ratne zločine. B92 saznaje da je uhapšen u stanu u Pančevu.

Župljanin je doveden posle 13 sati u Specijalni sud, gde ga saslušava istražni sudija. On je optužen za zločine nad Muslimanima i Hrvatima na području Bosanske Krajine. Tužilac Vladimir Vukčević je za B92 potvrdio da je, posle lociranja u stanu u Nišu u martu, policija bila na tragu Župljaninu, što je rezultiralo ovim hapšenjem. U akciji nije bilo žrtava.

Vukčević kaže da se Župljanin proteklih meseci krio u Srbiji i da prilikom današnjeg hapšenja nije pružao otpor. Inače, zvanično je saopšteno da je Župljanin uhapšen u okolini Beograda.

"Župljanin je bio u Srbiji od onog poslednjeg pokušaja hapšenja u Nišu, kada nam je za dlaku izbegao. Od tog momenta bili smo stalno na terenu, i to je rezultovalo današnjim hapšenjem", rekao je Vukčević za B92.

Akcijom lociranja i hapšenja upravo je rukovodio Vukčević, koji je tužilac za ratne zločine i koordinator akcionog tima za lociranje, hapšenje i transfer haških optuženika. Vukčević je dodao da je lično, putem radio veze, koordinirao rad policije i BIA.

On je ocenio da je hapšenje Župljanina od velikog značaja za Srbiju. "Ovo hapšenje znači da ozbiljno radimo posao i da postoji politička volja da se to (završetak saradnje sa Hagom) uradi", kazao je Vukčević.

Akciju hapšenja je potvrdio i predsednik Saveta za saradnju sa Haškim tibunalom Rasim Ljajić. "Ovo hapšenje je dokaz da Srbija čini sve što je u njenom moći da ispuni obevezu saradnje sa Haškim tribunalom", kazao je Ljajić i najavio da će se i dalje raditi na punoj saradnji sa tim sudom.

Ljajić je precizirao da je Župljanin lociran pre tri-četiri dana i da je akcija hapšenja veoma pažljivo pripremana.

Inače, tokom popodneva postojale su nezvfanične informacije da je dojavljeno da je postavljena bomba u Specijalnom sudu, ali ta vest nije potvrđena niti je primećeno da je taj sud evakuisan.

Haški tribunal traga još za bivšim političkim i vojnim liderima Srba u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, Radovanom Karadžićem, Ratkom Mladićem, Goranom Hadžićem, kao i za Župljaninom.

Puna saradnja sa tim sudom uslov je za dalje evropske integracije Srbije. O tome koji je stav Evropske unije u vezi sa saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom i evropskim integracijama možete čitati u posebnoj vesti, kao i o stavovima Holandije, koja za sada ne želi da ratifikuje SSP baš zbog pitanja Haga.

Reakcije na hapšenje Župljanina čitajte takođe u posebnoj vesti.

Planiranje etničkog čišćenja

Župljanin je bio načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci i policijski funkcioner na najvišem položaju u Bosanskoj Krajini i zastupao je policiju u Kriznom štabu Autonomne Regije Krajine.

Župljanina Haški tribunal tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, za udruženi zločinački poduhvat, zatim za progone, istrebljenje i ubistvo, za mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, te deportacije i bezobzirno razaranje i pustošenje gradova i sela.

Prema optužnici Haškog tribunala, krizni štab Autonomne Regije Krajina sprovodio je opšti plan kontrole i etničkog čišćenja na teritoriji Banjaluke, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog Petrovca, Čelinca, Donjeg Vakufa, Ključa, Kotor Varoši, Prijedora, Prnjavora, Sanskog Mosta, Šipova i Teslića.

Optužnica protiv njega podignuta je 17. decembra 1999, a otpečaćena 13. jula 2001. Od objavljivanja optužnice Župljanin je bio u bekstvu.

Prema optužnici, Župljanin je imao operativnu kontrolu nad opštinskim i regionalnim policijskim snagama, uključujući i one koje su bile zadužene za logore.

Kao član Regionalnog kriznog štaba Župljanin je, prema optužnici, lično i sa drugima, učestvovao u ostvarenju plana etničkog čišćenja Autonomne regije Krajine, te je 10.000 Muslimana i Hrvata deportovao iz Bosanske Krajine, a hiljade su ubijene u napadima na mesta u kojima su živeli i u logorima na tim prostorima.

Ko je sve tražio Župljanina

Predstavnici Tribunala u više navrata su tvrdili da je Župljanin dostupan vlastima u Srbiji, a to su tvrdile i vlasti Republike Srpske, koje su nekoliko puta tragale za Župljaninom.

U tromesecnom izveštaju Sekretarijata Vlade Republike Srpske za saradnju sa Haškim tribunalom, 17. avgusta 2007, navodi se da je MUP RS došao do saznanja da je haški begunac Stojan Župljanin do kraja 2006. boravio na području Srbije i Rusije.

O tome da je Župljanin u Srbiji javljali su i mediji, navodeći da se krio i u Crnoj Gori.

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegivini Miroslav Lajčak u maju je smenio službenika Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH (OSA) Predrag Ćeranić zbog povezanosti sa Župljaninom, što je on demantovao.

Policija je nakon dojave 26. marta pretresla stan u Nišu u kome su nađeni tragovi koji ukazuju da je u njemu boravio Stojan Župljanin. Vojnici NATO-a 11. aprila su pretrasli porodičnu kuću Stojana Župljanina u Banjaluci.

Župljaninova porodica, kojoj je oduzeta privatna benzinska pumpa, nedavno ga je putem medija pozvala da se preda, navodeći da trpe velike pritiske i da im je zbog izolacije ugrožena egzistencija.

Župljanin je rođen 28. septembra 1951. godine u selu Maslovare, opština Kotor Varoš, Bosna i Hercegovina. Završio je Pravni fakultet u Sarajevu i 1975. godine počeo da radi u Sekretarijatu unutrašnjih poslova u Banjaluci.

Tri godine kasnije postavljen je za komandira stanice milicije Mejdan u Banjaluci, a 1985. za načelnika Odeljenja za suzbijanje opšteg kriminaliteta u opštinskom SUP-u u Banjaluci.

Od 1991. bio je načelnik regionalnog Centra službi bezbednosti u Banjaluci. Od maja do jula 1992. bio je član Kriznog štaba Autonomne regije Krajina (ARK), a 1994. postao je savetnik predsednika Republike Srpske za unutrašnje poslove.